Wednesday, 13 July 2016



Piše: Amar Tufo, 13 Juli 2016


Često puta u društvu možemo da čujemo koliko ljudi ne znaju ništa o Linux-u, koriste svaki dan tablete i pametne telefone koje pogoni Android a ne znaju da je to upravo Linux. Iznenadite se kada čujete posebice izjave kako Linux kaska, kako to ništa ne valja, kako ima veoma lošu hardversku podršku, kako je to samo za hakere, pa do onoga da vam i za Linux treba antivirus i razno razne druge netačne glasine. Obzirom da je školski sistem u zemljama regiona takav kakav je, da se osnovci i srednjoškolci obučavaju na Windows XP-u, negdje je to Windows 7 te uglavnom Office 2003/07 paketi, onda možemo da kažemo da je i škola i školski sistem glavni krivac za veoma loše glasine ili mitove koje kruže oko Linux-a. Naravno, Linux je u posljednjih dvadesetak godina uznapredovao do posve funkcionalnog i univerzalnog operativnog sistema čija glavna mana jeste možda još uvijek slabija grafička podrška kako biste zaigrali neke bijesne igrače naslove poput recimo Call of Duty ili FIFA Socer, ali za sve ostalo, Linux je najbolji mogući poklon vašem računalu. Da ne dužim i ovako podug uvod, pogledajmo na neke uobičajene mitove koji prate Linux i koliko u njima zaista ima istine.


1. Linux je operativni sistem?


Od trenutka nastanka Linux-a, GNU i FOSS se spore oko upotrebe termina Linux te da li se Linuxom može nazivati operativni sistem. Da ne bih ja pametovao, pogledajmo šta po pitanju ovoga kaže tvorca GNU operativnog sistema, Richard Stallman.


So if you were going to pick a name for the system based on who wrote the programs in the system, the most appropriate single choice would be GNU. But we don't think that is the right way to consider the question. The GNU Project was not, is not, a project to develop specific software packages.  Many people have made major contributions to the free software in the system, and they all deserve credit. But the reason it is an integrated system—and not just a collection of useful programs—is because the GNU Project set out to make it one. We made a list of the programs needed to make a complete free system, and we systematically wrote, or found people to write, everything on the list.
— Richard Stallman1
Za Linux neznalice, u osnovi je pogrešno nazivati Linux operativnim sistemom jer je Linux sam po sebi samo kernel, jezgra operativnog sistema zadužena za komunikaciju sa hardverom i softverom. Ali ako upotrebite termin GNU/Linux onda imate operativni sistem odnosno Linux disribuciju kao Linux Ubuntu, Linux Mint, Linux Debian, Arch Linux, Linux Fedora itd. U suštini kako Stallman kaže, Linux i GNU su dio Unix-a ali se ova dva termina mnogo razlikuju sama po sebi. Jer vratite se nakratko u historiju. 1883. godine, Stallman je osnovao svoju FSF (Free Software Fondation) te započeo rad na svom besplatnom slobodnom operativnom sistemu GNU ali mu je trebao jedan bitan komad softwera da bi ga završio a to je bio kernel. Kasnije 1991. godine, Linus Torwalds, tada 21-godišnji student Finskog Helsinki Univerziteta je objavio svoj kernel po imenu Linux, tada prvu njegovu verziju. Stallman ga je pronašao na internetu, preuzeo i završio svoj GNU operativni sistem. Tako je Linux započeo svoju veoma dugu avanturu te je ubrzo u februaru 1992. godine objavljena prva Linux distribucija po imenu MCC Interim Linux2.


2. Linux je težak?


Linux je na tržištu prisutan oko tridesetak godina i trenutno se procjenjuje da postoji blizu tri hiljade Linux distribucija a da od tog broja je oko 130 dnevno aktivnih distribucija koje se svakodnevno koriste. Naravno, kada se pomene termin Linux ljudi obično pomisle na Ubuntu. Ubuntu iako je najpopularnija Linux distra u Linux svijetu koja je nedavno doživjela svoje novije izdanje Ubuntu 16.04 LTS Xenial Xerus, ona nije u tolikoj upotrebi te se koriste i druge popularne distre poput sve više popularnog Linux Mint-a kojeg korisnici veoma hvale kako zbog svoje jednostavnosti, brzine, stabilnosti i velike podrške za hardwer koju ponekada Ubuntu i ne pruža. Primjera radi, Ubuntu korisnici se žale veoma često na nedostatak Open Gl v3.0 sada 3.1 koja vam je potrebna da biste pokrenuli novije igraće naslove sa Steam-a čiji je upgrade veoma teško izvesti sa starijim grafičkim drajverima kao što je ovaj moj ATI Radeon tako da je Linux Mint tu u prednosti i ćak šta više, kod mene grafička kartica izvede upgrade pod Mintom sa v2.0 na Open Gl 3.0. Ali da sumiram ovaj mit, Linux je uznapredovao u posljednjih nekoliko godina u raznim segmentima, instaleri su poboljšani i pojednostavljeni te je veoma lahko izvesti Linux instalaciju bilo koje distre a isto tako ukoliko koristite Ubuntu sve vam je predinstalirano od Libre Office-a, Adobe Flash i Java pluginova, do močnog Firefox-a i PDF preglednika. Dakle mit kako je Linux težak ne važi po odavno jer nema potrebe da koristite terminal osim ukoliko niste developer ili napredni korisnik kojemu terminal prijeko treba. Doduše, terminal izvodi pojedine operacije mnogo brže nego li program sa grafičkim sučeljem.

3. Linux je besplatan i bezkoristan?


Sve što je skupo ne mora biti i kvalitetno ili korisno. Microsoft Windows 10 je veoma skup komad softwera što će osjetiti posebice oni koji nisu na vrijeme rezervisali svoj besplatni upgrade. Kasnije, koliko para toliko muzike. Ali Linux, Linux je besplatan od svojih prvih dana pa sve do danas. Možemo na prste nabrojati dvije Linux distribucije koje su trenutno komercijalne ali u networking i administrativne svrhe a to je RedHat Linux Enterprise kojemu takođe pripada i Cent OS, popularna Linux server distra koju veoma često možete nađi na velikim serverima IT firmi od Facebook-a do Googl-a. Naravno, RedHat Enterprise pruža visoko kvalitetnu obuku u oblasti računalnih mreža, networking-a, administracije tako da nije mala stvar imati RedHat Enterprise certifikat. Ono što ja želim da napomenem jeste da Linux nikada nije i neće biti komercijalan operativni sistem taman da svijet zarati trećim nuklearnim ratom. Jednostavno, zamišljen je kao besplatan i takav će i ostati jer upravo za to što je Linux besplatan postao je ljutit rival Microsoftovoj Windows 10 koja je kod dobre većine korisnika naišla na veliko razočarenje. Osim toga, Linux je jedini operativni sistem koji ima široku podršku za hardwer te je u stanju doslovno vratiti stare računare u život. Primjer vam je legendarni Puppy Linux koji zauzima svega 200 MB a učitava se u RAM bez potrebe za instalacijom. Stoga mit kako je Linux besplatan i bezkoristan ne važi nikako, barem kod nas iskusnih Linux korisnika a za početnike ne znam.

4. Za Linux treba antivirus?


Bolje da sam napisao Linux je samo za hakere. Doduše, nekoliko Linux distribucija se koristi isključivo u svrhe web sigurnosti, hakerisanja web stranica, ali uglavnom se radi o distrama poput Kali Linux-a, Black Ubuntu i drugih sličnih distribucija takve vrste. U osnovi, Linux je skoro 100 posto siguran operativni sistem, imun na viruse zahvaljujući svom kernelu koji je dizajniran sa velikom pažnjom na sigurnost korisnika. Praktički, 99 posto virusa je pisano za Windows i Mac operativne sisteme dok su oni u Linux-u veoma rijetki. Treba li vam antivirus na Linux-u? Moj odgovor je ne, zaštičeni ste čim ste instalirali Linux distribuciju bez obzira bila ona Ubuntu, Mint, Puppy, Kali, Fedora ili bilo koja druga Linux distribucija.


5. Na Linux-u se ne mogu igrati?


Nekada je važila ova činjenica iako se situacija nije mnogo promjenila ni sa pojavom Steam-a za Linux. Činjenica leži u tome da je dobra večina velikih igračih naslova rađena na Windows-u i za Windows tako da zaboravite da čete u skorije vrijeme zaigrati na Linux-u Need for Speed, FIFA Soccer, Prince of Persia, Call of Duty itd. Naravno, iz Steamove prodavnice uvijek možete izabrati i neke veoma dobre igrače naslove za poigrat a meni su lično poznati popularni Quake, Arena i legendarni Super Tuxkart s kojim se možete veoma dobro zabaviti i ubiti višak vremena.


6. Linux ima veoma lošu hardversku podršku?


Naprotiv, Linux je operativni sistem sa najboljom hardverskom podrškom uopšte. Bez obzira koliko je vaše računalo staro ili vaša matična ploća, Linux će sve vaše drajvere automatski raspoznati tako da nemate potrebe za brigu. Ukoliko pak sumnjate da vaši drajveri neće biti prepoznati tijekom instalacije, ne brinite se ništa, tu je live mod svake Linux distre gdje možete testirati vaše računalo u cjelosti, drajvere, podršku za mrežu, audio, grafiku i slično. Evo vam još jedan dobar razlog da u skorije vrijeme razmislite o prelasku na Linux a sami se takođe možete uvjeriti kako ovaj mit uopšte nije tačan niti važi; govorim iz sopstvenog iskustva.


Zaključak:


Šta dodati na kraju? Iskreno cio članak je napisan na osnovu mog sopstvenog iskustva s Linuxom u prethodnih šest godina koliko ga uspješno i ponosno koristim, te večina ovih stavki odražava moje sopstveno mišljeno s kojim se večina može složiti a neki možda i neće. No, smatram da je Linux najbolji operativni sistem ukoliko ste programer a niste ovisni previše o hard core igrama itd. Imao bih ja svašta ovdje dodati, ali da ne duljim toliko od mene za sada.



Napomena: Ovaj tekst ulazi u izbor najboljih blogova u BiH na takmičenju m:bloger kompanije m:tel.

_______________


Reakcije:

0 komentari:

Post a Comment

Weather

Advertisement

Follow me on Facebook:

Popular Posts